U svakodnevnom životu često zaboravljamo koliko simbolika i podsvest mogu uticati na naše navike, posebno kada je u pitanju novac. U mnogim kulturama širom sveta, a naročito u tradicijama južnoslovenskih naroda, veruje se da naš odnos prema novcu ne određuju isključivo racionalne odluke i planiranje, već i način na koji se ophodimo prema energetskom aspektu materijalnog blagostanja. U tom kontekstu, jedan jednostavan predmet dobija posebno značenje – novčanik.
Iako ga većina doživljava kao praktičan alat za čuvanje novčanica, kartica i papira, prema duhovnim i narodnim verovanjima, novčanik je mnogo više od obične torbice. On se vidi kao simbol finansijskog toka, ogledalo našeg stava prema novcu i direktan pokazatelj naše povezanosti sa energijom obilja.
Jedna od najraširenijih ideja jeste da novčanik nikada ne sme biti potpuno prazan. Prazan novčanik, prema ovim verovanjima, predstavlja stanje siromaštva, blokade i stagnacije. Ako u njemu nema ni jednog jedinog novčića, šaljemo poruku univerzumu (ili, iz psihološkog ugla, sopstvenoj podsvesti) da nemamo, ne očekujemo i ne prizivamo novac. Zato se savetuje da se uvek čuva barem jedan novčić, makar bio i simboličan. Prisustvo novca, koliko god malo, nosi poruku potencijala i otvorenosti za finansijski priliv.
U brojnim narodnim običajima, naročito kada se novčanik poklanja nekome, ovaj simbolizam dodatno dolazi do izražaja. U takvim situacijama se preporučuje da se u poklonjeni novčanik obavezno stavi neki iznos novca, najčešće novčić. Na taj način se, u skladu sa verovanjem, prenosi ne samo materijalna vrednost već i blagoslov finansijskog uspeha. Time poklonodavac šalje jasnu poruku: „Neka ovaj novčanik nikada ne bude prazan.“ Ovaj gest ima:
simbolično značenje: prizivanje finansijskog rasta,
kulturnu vrednost: poklon sa pažnjom i namerom,
emotivnu poruku: želja za blagostanjem osobe kojoj se poklanja.
Još jedna zanimljiva praksa vezana za novčanik prisutna je tokom božićnih praznika, kada se u njemu čuvaju slamke slame. Ova tradicija, prisutna u mnogim delovima Balkana, potiče iz simbolike Isusovog rođenja, gde slama iz štale postaje znak plodnosti i blagostanja. Stavljanje slame u novčanik za Božić nije puko čuvanje tradicije, već izraz vere da će ta slama privući posao, novac i opštu stabilnost u narednoj godini.
Takvi običaji, iako često posmatrani kao praznoverja, imaju duboko psihološko i kulturološko značenje. Oni omogućavaju ljudima da:
Uspostave osećaj kontrole nad sopstvenim finansijama,
Uvedu pozitivne rituale u svakodnevni život,
Povežu se sa svojim korenima i tradicijom, što pruža osećaj sigurnosti.
Pored simbolike sadržaja u novčaniku, vrlo važnu ulogu ima i način na koji se novčanik održava. Ako je on prepun papirića, starih računa, zgužvanih novčanica i bespotrebnih predmeta, to, prema duhovnim učenjima, ukazuje na haotičan i nepoštovan odnos prema novcu. Takvo stanje odražava:
neurednost u finansijama,
nedostatak poštovanja prema onome što posedujemo,
sklonost ka gubitku kontrole nad troškovima.
Nasuprot tome, uredno složen novčanik, u kojem su novčanice poređane po veličini i pravcu, bez nepotrebnih papira i bez vizuelnog nereda, simbolizuje jasnoću, organizovanost i spremnost za preuzimanje odgovornosti nad sopstvenim prihodima. U skladu s tim, saveti za održavanje pozitivnog odnosa prema novčaniku uključuju:
Ne nositi u njemu neplaćene račune, jer oni nose energiju „odlaska novca“.
Izbaciti stare fiskalne račune ili listiće za kupovinu.
Redovno čistiti unutrašnjost novčanika od svega što nema direktnu funkciju.
Takođe, postoji jedno interesantno pravilo koje se tiče trošenja novca. Kada se spremamo da potrošimo određenu sumu, preporučuje se da u novčaniku imamo bar deset centi više od te sume. Ova sitna razlika ima snažan simboličan efekat. Ona podsvest šalje poruku da smo u stanju obilja, da nismo na samoj ivici, i da imamo više nego što nam je potrebno.
Ovakvi mali trikovi mogu imati dalekosežne efekte:
Povećavaju osećaj finansijske sigurnosti,
Smanjuju impulsivne troškove koji proizlaze iz osećaja nedostatka,
Ohrabruju pozitivne obrasce ponašanja u vezi sa novcem.
Uz sve ovo, posebno je zanimljivo kako se novac u kulturi posmatra i kao energija. Prema toj logici, način na koji se ophodimo prema novčaniku reflektuje naše uverenje o tome da li zaslužujemo obilje. Ako stalno nosimo znakove duga i neplaćenih obaveza, podsećamo sebe da nismo slobodni, da ne vladamo situacijom. Ukoliko, s druge strane, naš novčanik odiše redom, minimalizmom i prisutnošću makar simboličnog iznosa, stvaramo uslove za mentalni i energetski prosperitet.
U krajnjoj liniji, svi ovi običaji i rituali, iako nemaju utemeljenje u naučnoj analizi, funkcionišu na nivou lične simbolike. Čak i ako ne verujemo u energetske tokove, ne možemo zanemariti uticaj koji svakodnevne navike i obrasci ponašanja imaju na naš odnos prema novcu. Kada se odnosimo prema njemu s poštovanjem, redom i svesti o njegovoj vrednosti, veće su šanse da ćemo znati kako da ga zadržimo i pravilno koristimo.
Možemo izdvojiti sledeće ključne savete iz ovih verovanja i običaja:
Nikada ne nositi prazan novčanik – makar jedan novčić uvek treba biti prisutan.
U poklonjeni novčanik staviti novac – simbol blagostanja i dobre namere.
Za Božić staviti slamku u novčanik – tradicija koja simbolizuje finansijski prosperitet.
Održavati red i čistoću unutar novčanika – uklanjati stare račune i papiriće.
Imati simboličan višak pri trošenju – makar deset centi više od planirane sume.
Izbegavati nošenje neplaćenih računa – oni nose energiju duga i gubitka.
Na taj način, novčanik postaje više od čuvara novca – on postaje alat za stvaranje zdravog odnosa prema finansijama i ogledalo našeg unutrašnjeg sveta. Iako mnogi o ovome razmišljaju kao o praznoverju, istina je da ovakvi mali rituali često pomažu da osvestimo svoje prioritete, razvijemo zahvalnost za ono što imamo i pažljivije planiramo ono što želimo da postignemo.
U suštini, poenta nije u samom novčaniku, već u našoj nameri i pažnji koju unosimo u svakodnevne interakcije sa novcem. Kroz red, simboliku i rituale, učimo kako da ne postanemo robovi novca, već svesni korisnici njegovih vrednosti – i materijalnih i duhovnih.
