Svi smo se barem jednom u životu našli u situaciji da nas neko bez razloga ponizi, bude drzak, sarkastičan ili jednostavno – bezobrazan. Nekada se to dogodi u prolazu, a nekada od ljudi koje moramo gledati svakog dana. I dok je prva reakcija često želja da im uzvratimo istom mjerom, to najčešće samo pogorša situaciju.
Bezobrazluk nije snaga – to je često znak slabosti, frustracije i nesigurnosti. Ali kada je usmjeren prema vama, lako vas izbaci iz takta. U tom trenutku je teško ostati sabran, a još teže ne uzeti stvari lično.
Ipak, upravo tada se pokazuje vaša unutrašnja snaga. Ne u tome da nadjačate drugoga vikom ili uvredama, već u načinu na koji im ne dozvolite da vas dotaknu.
Bezobrazne osobe često traže reakciju. Hrane se njome. Kada im pokažete da vas je „dotaklo“, oni osjećaju moć. Zato je najmudriji odgovor – smirenost, ali ne i pasivnost. Postoji razlika između toga da ostanete mirni i da dopustite drugome da vas gazi.
U životu nije poenta stalno trpjeti, ali ni ulaziti u konflikte koji ne vode nikuda. Postoje načini da zaštitite svoje granice bez da izgubite dostojanstvo.
Način na koji se ponašate prema ljudima koji vas vrijeđaju govori više o vama nego o njima. Zato birajte mudro. Niste dužni trpjeti ničiji bezobrazluk, ali ni gubiti svoje živce na svakoga ko vas izazove.
Ako želite da ih zaista „spustite na zemlju“, ne radite to vikanjem. Uradite to načinom koji će ih natjerati da se zapitaju nad vlastitim ponašanjem.
Upravo u tome pomažu sljedeći savjeti:
Ostanite sabrani – Ne dajte im zadovoljstvo da vide vašu reakciju. Smirenost razoružava.
Postavite granice jasno i odlučno – Bez vrijeđanja, ali direktno recite šta nećete tolerisati.
Ne ulazite u nepotrebne rasprave – Neki ljudi ne traže dijalog, već dominaciju. Ne igrajte njihovu igru.
Koristite tišinu kao oružje – Ponekad najjača poruka dolazi kroz odsustvo reakcije.
Udaljite se kad je to moguće – Vaš mir vrijedi više od pobjede u raspravi koja ničemu ne vodi.
Najveća greška koju ljudi prave kada im se neko obraća bezobrazno jeste to što pokušaju da dokažu da su „jači“. Ali kad ulazite u borbu s osobom kojoj nije stalo do poštovanja, vi gubite čak i kad ste u pravu.
Umjesto toga, neka vaša snaga bude u stabilnosti. U tome da pokažete da vas njihovo ponašanje ne može izbaciti iz takta. To ne znači da ste slabi, već da ste iznad toga.
Ljudi će vas provocirati – iz ljubomore, frustracije, osjećaja manje vrijednosti. Ali vi birate kako ćete reagovati. I to je sloboda koju bezobrazni nikada neće imati: da ostanu gospodari sebe, čak i kada ih neko pokušava izbaciti iz ravnoteže.
Na duge staze, najbolja osveta nije uvreda – već dostojanstvo. Osoba koja ne padne na provokacije i koja zna svoje granice izaziva poštovanje, čak i kod onih koji su pokušali da je povrijede.
Još nešto: ne pokušavajte „popraviti“ bezobraznu osobu. To nije vaš posao. Nisu svi spremni za razgovor, za razumijevanje, niti za promjenu. Neki ljudi biraju da ostanu u tamnom kutku svog ponašanja – vi ne morate da ih pratite tamo.
I nikada ne zaboravite: neko ko vas zaista poštuje, nikada vam neće govoriti s visine, vrijeđati vas ili pokušavati da se osjeća „veće“ tako što vas gazi. To je crvena zastava, ne karakteristika.
Ukoliko se bezobrazluk ponavlja, ako se radi o osobi koju ne možete izbjeći – razmislite o granicama. Da li ta osoba zaslužuje pristup vašem vremenu, energiji, prisustvu?
Na kraju, ne postoji savršen odgovor za svaki slučaj. Ali ako ponesete mir u sebi i odlučnost u glasu, već ste pola bitke dobili.
I kad god poželite da se spustite na njihov nivo, sjetite se – oni vas upravo tamo čekaju. Ostavite ih da stoje sami. Tamo gdje je nisko – nije za vas.
