Srčani udar, poznat i kao infarkt miokarda, jedna je od najhitnijih medicinskih situacija sa kojom se suočavamo u životu. Svake godine hiljade ljudi stradaju upravo zato što nisu prepoznali simptome na vreme ili nisu znali kako da se ponašaju u kritičnim trenucima.
Istina je da imate veoma malo vremena da reagujete – samo nekoliko sekundi može napraviti ogromnu razliku između života i smrti. Zato je ključno da svako od nas zna osnovne korake koje treba preduzeti ako posumnja na infarkt, bilo kod sebe ili kod nekog u blizini.
Prvi i najvažniji znak srčanog udara je jak pritisak ili bol u grudima. Često se opisuje kao osećaj stezanja, težine ili čak kao da vam neko sedi na grudima. Ovaj bol može se širiti na levu ruku, vrat, vilicu, pa čak i stomak.
Uz bol u grudima, mogu se javiti i znojenje, mučnina, otežano disanje, vrtoglavica i osećaj slabosti. Neki ljudi dožive i tihi infarkt, bez jakih bolova, pa je važno obratiti pažnju na sve neprijatne simptome.
Ako osetite bilo koji od ovih znakova, nemojte gubiti vreme. Imate oko deset sekundi da sebi pomognete i da pozovete hitnu pomoć. Prvo, ostanite mirni koliko god je to moguće, jer panika može dodatno opteretiti srce. Sedeći ili polusedeći položaj je najbolji jer olakšava disanje i smanjuje pritisak na srce. Nikako ne ležite potpuno ravno.
Jedan od najvažnijih koraka koje možete učiniti jeste da polako žvaćete aspirin, ukoliko ga imate kod sebe i nemate alergiju na njega. Aspirin pomaže da se razredi krv i spreči dalje stvaranje krvnog ugruška, što može spasiti život. Preporučena doza je obično jedna do dve tablete od 300 mg, ali ako niste sigurni, svakako se pridržavajte uputstava ili konsultujte hitnu službu.
U isto vreme, pozovite hitnu pomoć na broj 194 (ili lokalni broj hitne službe). Ne pokušavajte sami da vozite do bolnice jer se stanje može brzo pogoršati. Dok čekate dolazak ekipe, pokušajte da se što više opustite i izbegavajte bilo kakve fizičke napore. Ako ste u društvu osobe koja pokazuje simptome infarkta, pomozite joj da se smiri i obavezno pratite njeno stanje.
Važno je znati da svaki sekund u ovakvoj situaciji može biti presudan. Brza reakcija može značiti razliku između trajnih oštećenja srca i potpunog oporavka. Zato, naučite da prepoznate simptome i nikada ne ignorišite bolove u grudima, naročito ako traju duže od nekoliko minuta.
Pored svega navedenog, dugoročno zdravlje srca zavisi od prevencije. Redovni lekarski pregledi, kontrola krvnog pritiska i holesterola, zdrav način života, izbegavanje stresa i pušenja su ključni faktori koji mogu smanjiti rizik od srčanog udara.
Ako ste skloni srčanim problemima, razgovarajte sa svojim lekarom o nošenju adrenalinske pumpe (nitroglicerina) i uputstvima za hitne slučajeve. Takođe, osnovni kurs prve pomoći može vam pomoći da ostanete smireni i efikasni ako se dogodi nešto neočekivano.
