Sa nekoliko sedmica do 5. jula 2025., posvuda je vladala neobična nervoza: nelagodnost koja nema veze sa realnim pretnjama, već je ukorenjena u fiktivnoj priči iz jedne japanske mange. Iako knjiga mangaka (autorice manga) Rio Tacuki objavljena još 2021. godine nosi simboličan naslov „Budućnost koju sam vidjela“, retrospektivna asociacija s tim datumom je postala delom državnog i globalnog straha.
Autorka je u ovoj grafičkoj noveli navela – bez ikakvih objašnjenja – da će se nešto strašno dogoditi 5. jula 2025., ali nije specificirala o čemu je reč. Upravo ta nejasnost pokrenula je lavinu. Ono što je prvobitno delo umetničke slobode, u narednim danima se gotovo pretvorilo u geopolitički meteorološki tuljan straha – globalna panika, naročito u Japanu, ali i širom sveta.
Na internetu, fokus se prebacio na detalje i pokušaje interpretacije panela iz mange. Fanovi i teorijski internet zavereničari su sekvencijalno proučavali ilustracije, videvši u njima potencijalne naznake katastrofa:
zemljotresa ili cunamija;
nuklearnih havarija;
terorističkih incidenata;
pa čak i tzv. „božanskih intervencija“.
Ta, rečima memoarskog teoretičara, simbolička DNA fikcije postala je izvor apokaliptičnih interpretacija. Ono što autor nije objasnio, tumačeni su kao predznaci stvarnosti.
Ovaj fenomen se eksponencijalno razvio kroz društvene mreže kao što su TikTok, X (bivši Twitter) i Instagram. Tamo su neprofesionalno montirani video-klipovi postajali viralni: poredili su raspone godišnjih doba, satelitske mape, seizmološke grafike – baš kao da je mangina ilustracija novi naučni prediktor. Iako nije postojao niti jedan dokaz o realnosti teorije, emocije su bile dovoljne da internetom počne da kruži osećanje nadolazeće tragedije.
Posledice su se ubrzo pokazale – u turističkoj industriji Japana. Rezervacije su padale u znatnim brojkama:
sa Hong Konga – gotovo za 50%;
iz Kine, Vijetnama i Tajlanda – u rasponu od 70 % do čak 83 % manje;
avio kompanije su prijavile pad broja rezervisanih karata do 40 % – sve to uoči 5. jula.
Sve su to pokazatelji da se fikcija iz stripa u tom trenutku transformisala u realan ekonomski potres.
Kako su vlasti reagovale? Guverner prefekture Mijagi, Jošihiro Murai, pozvao je građane i turiste da ostanu mirni i ne podležu „lažnim proricanjima“. Međutim, njegov apel je bio kao kanon u šumi – internet je već bio natkriven valom kolektivne napetosti. Za mnoge, brojajući dani do 5. jula, to je bio simbol da nešto zaista dolazi.
U utrci za klikove, neki mediji i influenseri su širili sadržaje iz udžbenika o razornim zemljotresima, istorijskim vulkanskim erupcijama ali i astronomskim znacima, bez provere izvora. Time je ova priča postala kombinacija fikcije i društvenog straha. Kod mnogih, simboličan scenario – „šta ako se nešto stvarno desi“ – pretvorio se u anksiozno stanje, zasnovano na «ono što je negde viđeno u stripu». Teorijama poput „manga predvidela 9/11“, naročito na X platformi, građani su prihvatili kao novu apokalipsu – pod plaštom napete paranoje.
Međutim, većina Jапанаца ostala je skeptična ili ravnodušna. Dok su stariji generacijski sagledavali temu kao internet senzaciju bez značaja, oni koji prate mangame ili su umetnički pismeni, gore ocenjuju celu situaciju kao beznačajne „grafike bez veze sa stvarnošću“. Japanske institucije su apelovale da se prekine diseminacija senzacionalističkih interpretacija, jer daleko iduće posledice narušavaju ekonomiju, poverenje i zdrav razum.
Na kraju, ovaj fenomen ilustruje koliko lako umetničko delo i fikcija mogu evoluirati u javni strah. U doba kada se poruka širi u sekundi i nema razmisl, društvo postaje predmet kolektivne sugestije. Količina lažne uznemirenosti, kad se inkorporira u masovni narativ, pravi više štete nego društveni argumenti. Bez obzira na to šta je autorka zaista zamislila, internet je njen strip približio stvarnosti na način koji je izazvao globalni poremećaj.
Sada, dok su dani do 5. jula kratki, većina sveta i dalje stoji u neizvesnosti: hoće li taj dan biti samo još jedan letnji datum, ili će se upamtiti kao dan kada je fikcija pobedila zdrav razum i pokrenula kolektivnu anksioznost? Da li ćemo posle toga naučiti važnu lekciju – da razlika između izmišljene i stvarne pretnje leži u našoj sposobnosti da razmišljamo sopstvenom glavom – ostaje otvoreno pitanje.
U svakom slučaju, senka 5. jula 2025. već živi – iako nije prošao. Ostaje da se vidi hoće li ona doneti tišinu, potvrdu straha, ili ćemo iz svega izići mudriji – naučivši da fikcija sama po sebi ne proizvodi realne opasnosti, već da je na nama da inzistiramo na razumu.
